Dragi Gorane, pišem Vam svoje utiske i osećanja nakon tri nedelje slušanja hipnoterapije.
U početku, moram priznati, bila sam izuzetno sumnjičava, zbunjena, radoznala. Prvih dana sam pažljivo slušala sve reči, jer me je zanimalo šta je to što ćete izgovoriti, a trebalo bi da promeni moj život i moju podsvest. Tada sam bila i u blagom osećaju euforije, pa promene koje sam primetila prvih nedelju dana, pripisala sam tome. Mislila sam da je trenutno, da imam veliku želju za ozdravljenjem, i iskreno da je to samo privremeno.
Promene koje su mi se desile svi su osetili. Prvo moj muž, svekar, svekrva, onda i moji deveri. Sada ih posmatram sa razumevanjem, shvatam da mi nisu i nikada nisu bili pretnja i neprijatelji. Prvi put posle dužeg vremena suprug i ja nismo imali ni jednu prepirku (to traje od kada slušam terapiju).
Nije da mi stare stvari ne zasmetaju, npr kao što je česta gužva, ali one su intenziteta i 90% manjeg nego pre, što je veliki pomak. Budim se smirenija, situacije koje bi me pre uznemirile, izazivale mi ubrzaniji rad srca, sada me ne remete. Doduse nije ih bilo previse ovih dana, ali ranije bih se na njih potresla, bile one neke sitnice ili bile neke krupnije stvari. U meni se budi i neka želja da pomažem drugima, nisam više sebi na prvom mestu, tačnije ne mislim samo na sebe već i na sve ostale.
Danas se desio prvi nesporazum sa suprugom (a nije ih bilo od kada slušam terapiju, što je takodje velika promena), koji mi nije izazivao nemir kao pre, jer ranije kada bi se posvadjali ja bih bila izuzetno uznemirena, depresivna, razocarana. Danas je bila neka „zdravija“ raspravka.
Dodala bih još da mi se mana „nestrpljivosti“ izuzetno smanjila.
Ana