Месец: октобар 2025.

Poruka koja me je sačekala u inboksu tog jutra bila je drugačija. Nije počinjala sa „Poštovani“ niti sa „Imam problem“. Počinjala je kao isečak iz nekog romana, kao intimna ispovest napisana usred noći. Pisalo je: „Problem je bio u zamenicama. Sećam se, kad smo birali stan. Ja sam govorio: „Ovde će biti naš radni sto.“…

„Molim Vas, recite mi da nisam poludela“, bio je prvi imejl koji sam dobio od Sonje. „Znam kako ovo zvuči, ali ja više ne osećam ukus slatkog. Uopšte. Kao da je neko pritisnuo prekidač i isključio ga.“ Poruka je bila kratka, ali dovoljno neobična da mi odmah privuče pažnju. Zakazali smo termin za sledeću nedelju….

„Mislim da sam pokvarena“, rekla je tiho, kao da se plaši da će je i zidovi čuti. „Jednostavno ne funkcionišem kako treba. Kao igračka kojoj su se istrošile baterije, a niko ne zna kako da ih zameni.“ To su bile prve reči koje mi je Milica uputila. Sedela je prekoputa mene, uvučenih ramena, pogleda prikovanog…

„Napad je najbolja odbrana“, odjeknuo je glas sa druge strane telefonske linije, oštar i pun prkosa. Zvučalo je više kao objava rata nego kao zakazivanje termina. U trenutku sam pomislio da je pogrešio broj, ali je onda nastavio. „Supruga mi je dala Vaš broj. Kaže da mi treba pomoć, a ja kažem da svetu treba…

Pre nego što je i uspela da se udobno smesti u fotelju, gurnula mi je telefon preko stola. Na ekranu je bila slika nasmejane žene, blistavog tena, bez ijedne bore, koja je pozirala pored reke. Mogla je da ima trideset, možda trideset pet godina. Pogledao sam u sliku, pa u gospođu ispred sebe. Kosa je…