Месец: септембар 2025.

„Stojim u redu u prodavnici, svetlost je previše jaka, veštačka, i osećam težinu pogleda žene iza mene. Ne gleda ona u mene, naravno, gleda u raf sa slatkišima, ali ja osećam pritisak postojanja. Pritisak da budem neko. Neko ko kupuje prave stvari, neko ko nosi prikladnu odeću, neko ko ima smislen izraz lica. I u…

„Da li verujete da ime može da odredi sudbinu?“ pitala me je žena prekoputa mene, a u njenom glasu nije bilo ni trunke radoznalosti, samo težina presude koja se dugo nosi. Preda mnom je sedela Stanka, žena čije je ime trebalo da bude tačka, a postalo je zarez u nizu porodičnih razočaranja. Stanka je bila…

Postoje ljudi koji u prostoriju unesu svetlost. Isidora je, tog tmurnog popodneva, unela tišinu. Ne onu prijatnu, već tešku, gustu tišinu koja pritiska grudi i tera vas da proverite da li uopšte dišete. Sela je preko puta mene, sklopila ruke u krilu i gledala negde kroz zid iza mojih leđa, kao da je u prostoriji…

Vedrana je živela u Virovitici i, kako mi je objasnila, poslednjih nekoliko godina njen život se pretvorio u zatvor. Kuća je bila njeno jedino sigurno mesto. Sama pomisao na izlazak napolje izazivala je u njoj napad panike. Srce bi počelo da joj lupa, dlanovi da se znoje, a crne misli bi se rojile. Šta ako…

„Proklet sam, Gorane. Proklet!“ Čovek koji je sedeo ispred mene izgledao je kao neko ko je navikao da dobija sve što poželi, ali njegove oči su pričale priču o neprekidnoj bici koju je gubio. Zvao se Marko. Imao je firmu koja je poslovala sjajno, porodicu, sve ono što bi se na papiru moglo nazvati uspehom….