Vedrana je živela u Virovitici i, kako mi je objasnila, poslednjih nekoliko godina njen život se pretvorio u zatvor. Kuća je bila njeno jedino sigurno mesto. Sama pomisao na izlazak napolje izazivala je u njoj napad panike. Srce bi počelo da joj lupa, dlanovi da se znoje, a crne misli bi se rojile. Šta ako joj pozli? Šta ako izgubi svest nasred ulice, a niko joj ne pritekne u pomoć? Taj strah ju je potpuno paralizovao.
„To je počelo postepeno“, pričala mi je. „Prvo sam izbegavala velike gužve, pa onda odlaske u tržne centre. Na kraju sam došla do toga da ne mogu ni do prodavnice preko puta da odem.“ Shvatio sam ozbiljnost njene situacije. Njen svet se sveo na četiri zida, a život je prolazio pored nje.
Tokom našeg dvočasovnog susreta, polako smo raspetljavali klupko njenog straha. Objasnio sam joj da njen um, u pokušaju da je zaštiti, stvara najgore moguće scenarije. „Vaš um Vas ne laže, on Vas samo pogrešno štiti“, rekao sam joj blago. „On je poput previše brižnog roditelja koji Vam ne dozvoljava da izađete napolje da se ne biste povredili. Naš zadatak je da tom brižnom roditelju objasnimo da ste Vi sada odrasli i da možete da se brinete o sebi.“
Nakon razgovora, prešli smo na prvu hipnoterapiju. Vodio sam je kroz proces opuštanja, korak po korak, sve dok nije dostigla stanje duboke relaksacije. U tom stanju, njen um je bio otvoren za nove, pozitivne sugestije. Radili smo na jačanju njenog osećaja sigurnosti i samopouzdanja, gradeći u njenom umu sliku nje kao snažne i sposobne žene koja sa lakoćom korača kroz svet.
Kao što je i praksa, u roku od dva dana sam joj poslao personalizovanu audio terapiju, sa uputstvom da je sluša svako veče pred spavanje, naredne tri nedelje. Bio sam uveren da će joj pomoći, ali krajnji ishod je uvek zavisio od klijenta.
Prošle su tri nedelje, pa i četiri, a onda je jednog jutra stigao mejl. Bio je od Vedrane.
„Poštovani gospodine Gorane,
Evo, javljam Vam se kako smo se i dogovorili. Prošlo je više od tri tjedna otkako slušam terapiju i ne znam što da Vam kažem, osim jedno veliko, veliko hvala. Život mi se promijenio iz korijena.
Već nakon prvog tjedna slušanja, osjetila sam neku čudnu smirenost. Onaj stalni grč u želucu je popustio. Odvažila sam se prvo izaći na balkon. Pa onda u dvorište. Svaki korak je bio pobjeda. Jučer se dogodilo čudo. Sjela sam u auto i odvezla se do dućana. Sama. Kupila sam namirnice, popričala s prodavačicom, i vratila se kući. Možda to zvuči kao sitnica, ali za mene je to bilo kao da sam osvojila Mount Everest. Plakala sam od sreće cijelim putem do kuće.
Onaj strah da će mi se nešto dogoditi, da ću se srušiti, jednostavno je nestao. Osjećam se tako sigurno u sebe, tako snažno. Nisam imala nikakvih negativnih efekata, samo čistu pozitivu. Hvala Vam još jednom do neba, vratili ste mi život.
Srdačan pozdrav iz Virovitice,
Vedrana“
Čitajući njene reči, osetio sam duboko zadovoljstvo. Nema veće nagrade od saznanja da ste nekome pomogli da povrati kontrolu nad svojim životom. Vedranina priča je dokaz da su granice često samo u našoj glavi i da, uz pravu podršku, možemo da ih prevaziđemo i ponovo zakoračimo u svet.
>> Objavljeno uz dozvolu klijentkinje <<
✨ Goran Janjić, Hipnoterapeut
📞 +381 69 100 4991
📧 hterapeut@gmail.com
🌐 http://www.goranjanjic.com
🔗 https://youtu.be/bsE7PD0B6LA