„Proklet sam, Gorane. Proklet!“ Čovek koji je sedeo ispred mene izgledao je kao neko ko je navikao da dobija sve što poželi, ali njegove oči su pričale priču o neprekidnoj bici koju je gubio.
Zvao se Marko. Imao je firmu koja je poslovala sjajno, porodicu, sve ono što bi se na papiru moglo nazvati uspehom. Pa ipak, došao je kod mene jer ga je, kako je rekao, izjedao nemir. Vatra koja ga je gonila da uvek gleda preko brda, iza horizonta, u maglu onoga što još nije ostvario.
„Ceo život mislim da je suština u osvajanju“, nastavio je, gledajući negde kroz prozor. „U otimanju od sudbine onoga što vam ne daje sama. Želeo sam vlast, poštovanje, onaj mir koji dolazi sa sigurnošću. A život mi je stalno davao nemir, sumnju i ljude koji me nisu razumeli.“
Slušao sam ga pažljivo. Ovo nije bila priča o neuspehu, već o pogrešno shvaćenom uspehu.
„A šta Vam je život pružao, Marko?“, upitao sam tiho.
Zastao je na trenutak, kao da prvi put razmišlja o tome. „Pružao mi je male, neznatne stvari. Toplinu sunca na licu posle duge zime, gorak ukus vode sa izvora, tišinu u kojoj čujete vlastito srce kako udara. Odbijao sam te darove kao uvredu, kao podsmeh mojim velikim planovima. Smatrao sam ih utehom za slabe.“
Naš razgovor je potrajao skoro dva sata. Prošli smo kroz njegove najveće pobede i shvatili da mu nijedna nije donela trajno zadovoljstvo. Uvek je postojalo nešto sledeće. Nakon razgovora, uradili smo prvu hipnoterapiju. Cilj je bio da njegov um naučimo da ne mora uvek da juri, već da ponekad samo bude.
„Marko, ključ nije u tome da dobijete ono što želite“, rekao sam mu dok je polako izlazio iz stanja duboke opuštenosti. „Možda je ključ u tome da naučite da želite ono što već imate. Ta snaga je veća od osvajanja bilo kog carstva. To je snaga da se pobedi sam sebe.“
U roku od dva dana, izradio sam i poslao mu njegovu personalizovanu audio terapiju, sa jednostavnim uputstvom. Da je sluša jednom dnevno, u miru, naredne tri nedelje.
Prošlo je nešto više od tri nedelje kada mi je stigao njegov mejl.
„Poštovani Gorane, javljam Vam se sa nekim novim osećanjima. Ne znam kako tačno da Vam opišem, ali vatra se stišala. Onaj nemir koji me je gonio sada je samo tihi podsetnik da sam živ. Pre nekoliko dana sam sedeo u dvorištu i pio vodu. I prvi put sam zaista osetio njen ukus. Nije bio ni dobar ni loš, bio je stvaran. I to je bilo dovoljno. Shvatio sam da je sva mudrost bila baš u tome. Ne u pobedi, ne u sticanju, već u razumevanju onoga što je već tu. Ta gorčina vode bila je život sam. Nisam osetio apsolutno nikakve negativne efekte terapije, samo neku vrstu dubokog mira koji nikada pre nisam poznavao. Izgleda da sam na kraju puta shvatio. Nije trebalo da dobijem ono što želim. Trebalo je da želim ono što sam dobio. Hvala Vam na tome.“
>> Objavljeno uz dozvolu klijenta <<
✨ Goran Janjić, Hipnoterapeut
📞 +381 69 100 4991
📧 hterapeut@gmail.com
🌐 http://www.goranjanjic.com
🔗 https://youtu.be/bsE7PD0B6LA