„Napad je najbolja odbrana“, odjeknuo je glas sa druge strane telefonske linije, oštar i pun prkosa. Zvučalo je više kao objava rata nego kao zakazivanje termina. U trenutku sam pomislio da je pogrešio broj, ali je onda nastavio. „Supruga mi je dala Vaš broj. Kaže da mi treba pomoć, a ja kažem da svetu treba da siđe sa moje grbače. Kada imate slobodan termin da Vam dokažem da greši?“
Bio je to jedan od najneobičnijih poziva koje sam primio. Ipak, u tom glasu punom bodlji, osetio sam nešto drugo. Osetio sam pukotinu. Zid koji je toliko visoko podignut, da je i samog čuvara ostavio zarobljenog unutra. Zakazali smo termin za sledeći utorak.
Stanko je ušao u moju kancelariju tačno na vreme. Svaki njegov pokret je bio odmeren, kontrolisan. Seo je na fotelju, ali nije se naslonio. Sedeo je na ivici, kao zver spremna da skoči na prvi znak opasnosti. Gledao me je prodorno, analizirajući svaki moj pokret, verovatno tražeći slabost.
„Dakle“, počeo je, prekidajući tišinu. „Da čujem. Šta Vi mislite da nije u redu sa mnom?“
„Ja ne mislim ništa“, odgovorio sam mirno, gledajući ga pravo u oči. „Ja sam ovde da čujem šta Vi mislite. Ili još bolje, šta Vi osećate.“
Frknuo je. „Osećam da gubim vreme. Trebalo je da sam sada na poslu, a ne da se igram psihologa sa Vama.“
Razgovor je tekao sporo. Stanko je na svako moje pitanje odgovarao kontrapitanjem ili ciničnom upadicom. Bio je to savršen primer čoveka koji je usvojio princip „napad je najbolja odbrana“. Kroz priču o njegovom poslu, shvatio sam da je stalno u sukobu sa kolegama. U raspravi sa šefom. Uvek je on bio taj koji prvi povisi ton, koji prvi uputi kritiku, koji prvi „postavi stvari na svoje mesto“. Verovao je da time pokazuje snagu i osigurava da ga niko ne gazi.
„Stanko, da li ste ikada razmislili o tome da oklop koji nosite da biste se odbranili od sveta, zapravo postaje Vaš zatvor?“, pitao sam ga u jednom trenutku.
Zastao je. Po prvi put, njegov gard je malo popustio. „Kako to mislite?“
„Vaša potreba da uvek budete spremni za napad Vas drži u stanju neprekidne napetosti. To je kao da sve vreme držite podignut mač. Ruka se umori. Telo se iscrpi. A najgore od svega, tim mačem nehotice povređujete i ljude koji Vam prilaze sa dobrom namerom, kao što je Vaša supruga.“
Govorio sam mu o tome kako je njegova odbrambena agresija zapravo krik uplašenog unutrašnjeg bića koje se boji da će biti povređeno. Lakše je napasti prvi, nego rizikovati da budeš povređen. Kroz razgovor i prvu seansu hipnoterapije, radili smo na tome da taj uplašeni deo njega dobije sigurnost. Da shvati da prava snaga nije u udarcu, već u sposobnosti da se ostane miran i kada se osećate ugroženo.
Poslao sam mu personalizovanu audio terapiju sa uputstvom da je sluša svako veče pred spavanje. Bio sam prilično siguran da će biti skeptičan, ali sam se nadao da će mu znatiželja ili možda obećanje dato supruzi, pomoći da istraje.
Tri nedelje kasnije, stigao mi je mejl.
„Poštovani Gorane,
Pišem Vam, kako smo se i dogovorili. Moram priznati, prve večeri sam slušao Vaš snimak sa ogromnom dozom skepticizma. Mislio sam, kakva je ovo glupost, ja ležim i slušam glas nekog čoveka koji mi govori da sam siguran. Međutim, nastavio sam.
Ne znam tačno kada se desilo, ali posle nekih nedelju dana, primetio sam da se budim odmorniji. Na poslu se desila situacija gde je kolega napravio grešku koja je uticala na moj deo posla. Stara verzija mene bi napravila haos. Dreknuo bih na njega pred svima. Ali ovaj put… stao sam. Udahnuo sam duboko i rekao mu mirno: ‘U redu, hajde da vidimo kako ovo možemo zajedno da rešimo’. Kolega me je gledao u čudu. I ja sam samog sebe gledao u čudu.
Najveću promenu je primetila moja supruga. Pre neku noć mi je rekla: ‘Znaš, ponovo mogu da dišem pored tebe’. Tek tada sam shvatio koliko sam je gušio svojom stalnom napetošću. Osećam se lakše, kao da sam skinuo neki teški oklop sa leđa za koji nisam ni znao da ga nosim. Nisam osetio nikakve negativne efekte, samo olakšanje. Hvala Vam. Izgleda da napad ipak nije uvek najbolja odbrana.“
Stankova priča je podsetnik da je najjača tvrđava ona koja ima otvorene kapije, a ne najviše zidove. Prava snaga leži u unutrašnjem miru i sposobnosti da se na životne izazove odgovori sa smirenošću, a ne sa pesnicama.
Objavljeno uz dozvolu klijenta <<
✨ Goran Janjić, Hipnoterapeut
📞 +381 69 100 4991
📧 hterapeut@gmail.com
🌐 http://www.goranjanjic.com
🔗 https://youtu.be/bsE7PD0B6LA