„Uđem u vezu. Veza postane teška, katastrofalna. Svađe, neslaganja, suze. Jedva skupim snagu da izađem iz toga. I prvih meseci sam dobro. A onda…“
Zastao je i duboko udahnuo.
„Onda moj mozak počne da radi. Počne da pušta ‘best of’ snimke. Zaboravi sve stvarne svađe, a u prvi plan gurne onaj jedan put kad smo se smejali na kiši. Posle otprilike dva-tri meseca, ta katastrofa u mojoj glavi postane romantična komedija. I ja počnem da razmišljam o povratku u tu vezu. I ako se vratim, opet doživim katastrofu, ovaj put još veću.“
Gledao me je očajnički. „Upravo sam izašao iz jedne takve priče. Znam da je bila loša. Ali već osećam kako nostalgija kreće. Kako da zaustavim svoj mozak da me opet ne prevari?“
Objasnio sam mu da je to moćan mehanizam preživljavanja. Naš um ne voli bol, pa pokušava da nas zaštiti tako što „iseče“ loše scene i ostavi samo one sa dobrom muzikom. Ali, time nas gura nazad u isti problem.
„Vlado,“ rekao sam mu, „Vaš mozak nije lažov, on je samo previše dobar zaštitnik. Moramo da mu pomognemo da vidi celu sliku. Moramo da damo municiju Vašem racionalnom delu.“
Predložio sam mu nešto što mu se u prvi mah učinilo brutalno.
„Tražiću od Vas da uradite nešto što Vam deluje krajnje neromantično. Dok je sećanje još sveže. Uzećete svesku i napraviti spisak. Hladan, racionalan spisak. Nazvaćete ga: ‘Razlozi zašto je ovo bilo neizbežno’.“
Gledao me je širom otvorenih očiju. „Da zapišem sve loše? Zar to nije… otrovno?“
„Ne,“ odgovorio sam mirno. „To nije spisak mržnje. To je Vaše sidro. To je poruka koju Vaše racionalno ‘sadašnje Ja’ šalje Vašem emotivnom ‘budućem Ja’. Kada Vas za koju nedelju uhvati onaj ‘šta-ako’ momenat i kad počnete da idealizujete prošlost, samo ćete otvoriti svesku i pročitati. To je kao da Vam Vaš racionalni dvojnik pošalje mejl i kaže: ‘Hej, druže, samo da te podsetim na onu svađu oko letovanja. I na praznike. I na…’ Verujte mi, nostalgija nestane.“
Prošli smo kroz naša dva sata, razgovarali o toj dinamici, a onda smo uradili i prvu seansu hipnoterapije. Cilj terapije nije bio da se fokusira na loše, već da ojača onaj deo njega koji vidi istinu. Da mu da snagu da veruje sebi, čak i kada ga osećaji vuku nazad.
Kroz dva dana poslao sam mu njegovu audio terapiju, sa uputstvom da je sluša naredne tri nedelje, a da spisak koristi samo „u hitnim slučajevima“ – kada oseti talas nostalgije.
Prošle su tri nedelje, a onda je stigao mejl.
„Gorane, moram Vam reći. Desilo se. Pre dva dana. Uhvatio me je talas. Sećao sam se samo lepih stvari i bio sam ubeđen da sam napravio grešku života. Uzeo sam telefon da pošaljem poruku. A onda sam se setio Vas i sveske.“
Pisao je kako je sa knedlom u grlu otvorio taj spisak.
„Počeo sam da čitam. Svađa oko letovanja. Tišina za praznike. I kao da mi je neko prosuo kofu ledene vode na glavu. Ali znate šta je bilo drugačije? Nije bolelo. Nije bilo besa. Samo… jasnoća. Kao da sam odjednom progledao. Vratio sam telefon u džep.“
Napisao je da se oseća kao da je konačno on taj koji vozi, a ne njegova pomešana osećanja. Terapija mu je, kako kaže, pomogla da na taj spisak ne gleda sa ljutnjom, već sa razumevanjem. I naravno, napomenuo je da nije osetio baš nikakve negativne efekte, samo mir.
Ponekad je jedna obična sveska sa spiskom jedina stvar koja stoji između nas i ponavljanja iste greške.
>> Objavljeno uz dozvolu klijenta <<
✨ Goran Janjić, Hipnoterapeut
📞 +381 69 100 4991
📧 hterapeut@gmail.com
🌐 http://www.goranjanjic.com
🔗 https://youtu.be/bsE7PD0B6LA