„Znate, nisam baš verovao da ću ikada završiti ovde,“ rekao mi je Milan dok je nervozno premeštao ruke po krilu. Na prvi pogled, izgledao je kao svaki drugi muškarac u kasnim tridesetim, ali njegov nervozni smešak i neprestano tapkanje nogom odavalo je duboku unutrašnju borbu. Sedeo je preko puta mene i pokušavao da se opusti, ali napetost u njegovim ramenima bila je očigledna.
„Razumem,“ odgovorio sam smireno, dajući mu do znanja da je na sigurnom mestu. „Možete li mi reći šta Vas je dovelo ovde?“
Milan je duboko udahnuo, kao da skuplja snagu da izgovori ono što ga muči. „Nisam više sposoban da se nosim sa poslom. Svakog jutra kad ustanem, osećam knedlu u grlu. Ne mogu da dišem, a misli mi neprestano lutaju ka najgorem scenariju. Bojim se da ću sve izgubiti.“
Slušao sam pažljivo dok je pričao o svom visoko stresnom poslu i osećaju odgovornosti koji ga je gušio. Postajalo je jasno da se Milan suočava sa simptomima anksioznosti, koji su ga paralisali u svakodnevnim aktivnostima. Tokom našeg razgovora, podelio je sa mnom kako neprestano oseća kao da je na ivici, nesposoban da se opusti čak i kod kuće, sa porodicom.
„Milane, ono što doživljavate je vrlo često u današnjem društvu,“ rekao sam mu pažljivo. „Stres i anksioznost mogu da preuzmu kontrolu nad našim životom, ali postoje načini da se vratimo u ravnotežu. Važno je da osvestite trenutke kada stres prelazi u anksioznost i da naučite kako da ga prepoznate i upravljate njime.“
Posle našeg razgovora, obavili smo inicijalnu hipnoterapiju. Milan se prvi put posle dugo vremena zaista opustio. Oči su mu bile zatvorene, disanje se stabilizovalo, a telo je polako otpuštalo napetost. Nakon seanse, vidno opušteniji, zahvalio mi se i napustio kancelariju.
Tri dana kasnije, poslao sam mu personalizovanu audio terapiju sa instrukcijama da je sluša svakodnevno tokom tri nedelje. Terapija je bila usmerena na smanjenje anksioznosti, povećanje samopouzdanja i sposobnost da se nosi sa stresom.
Mesec dana kasnije, stiglo mi je pismo od Milana. Njegov ton bio je prepun zahvalnosti i olakšanja: „Gorane, moram da Vam kažem koliko mi je terapija pomogla. Već nakon prve nedelje, primetio sam da su jutarnji napadi panike postali ređi. Počeo sam ponovo da uživam u vremenu provedenom sa porodicom, a moja koncentracija na poslu se značajno poboljšala. Više ne osećam tu konstantnu napetost u stomaku, i konačno mogu normalno da dišem. Najviše me je iznenadilo to što sam ponovo pronašao svoj mir. Hvala Vam što ste mi pomogli da se povežem sa sobom i pronađem unutrašnju snagu koju sam mislio da sam izgubio.“
Njegove reči su bile potvrda da je prošao kroz transformaciju. Naučio je da prepozna signale svog tela, da uspori kada je potrebno i da se postavi kao prioritet. Milan je ponovo bio na svom putu, ali ovaj put sa alatima koji su mu omogućavali da ga prođe sa lakoćom.
>> Objavljeno uz dozvolu klijenta <<