„Svet je pokvaren, i samo besosećajni uspevaju,“ rekao je odmah, bez ustručavanja.
Tokom našeg razgovora, Miladin je otvoreno govorio o svom skepticizmu prema svemu što se tiče ličnog razvoja. „Ta nju ejdž ‘sranja’ su samo velika prevara,“ dodao je s osmehom koji je bio više ciničan nego radostan. Bio je očigledno umoran od pokušaja i razočaranja.
Razgovarali smo o teoriji: „Život se sastoji od 10% onoga što nam se događa i 90% onoga kako mi reagujemo na to.“ Predložio sam mu mali eksperiment. „Hajde da probamo da tokom narednih mesec dana testiramo ovu teoriju,“ rekao sam. Miladin je nevoljno pristao, uz opasku da ne očekuje ništa.
Nakon našeg susreta, izradio sam personalizovanu audio terapiju, koju je trebalo da sluša svakog dana u naredne tri nedelje. Četiri meseca kasnije, dobio sam pismo od njega.
Miladin je pisao o promenama koje su se desile. Počeo je da primećuje male stvari koje su mu nekada promicale. „Pre bih se nervirao kada bi kolega zakasnio na sastanak, ali sada vidim to kao priliku da popijem kafu i opustim se,“ napisao je. Njegov novi pogled na svet učinio je njegov život lakšim i ispunjenijim.
Jedan od najlepših trenutaka koje je opisao bio je kada je odlučio da provede vikend u prirodi. „Ranije bih mislio da je to gubljenje vremena, ali sada sam shvatio koliko mi je to pomoglo da se povežem sa sobom,“ napisao je.
Na kraju je priznao: „Gorane, prvi put u životu sa radošću priznajem da sam pogrešio. Svet možda jeste pun izazova, ali način na koji reagujemo na njih može ga učiniti boljim mestom.“
Miladinov put nije bio lak, ali je pokazao da promena perspektive može doneti neočekivanu sreću. Njegova priča podseća nas da je svaki dan nova prilika da izaberemo kako ćemo reagovati na svet oko nas.
>> Objavljeno uz dozvolu klijenta <<