„Zovem se Soraja. Imam 52 godine. Pre 25 godina, muž i ja smo se dogovorili da ja napustim posao i posvetim se porodici. Bila je to zajednička odluka, bez pritiska. Tada mi je delovalo kao nešto prirodno. Mislila sam — biće vremena da se vratim sebi.“
U tom trenutku mi je pogledala pravo u oči.
„A sada? Sada ne znam ni gde sam.“
Zamolila me je da je oslovljavam imenom, i da je ne tešim. Nije došla po utehu. Došla je da se pronađe.
Soraja je godinama bila stub jedne velike kuće – doslovno. „Jedino što smo stekli jeste ta ogromna kuća, dvorište, pomoćni objekti, sve je to na mojim leđima. A niko to nije video, ili nije želeo da vidi. Deca su odrasla, muž je uvek na putu, i kada nije, gleda kroz nju. Svi joj se dive kako „sve drži pod konac“, ali istovremeno joj ostavljaju decu, donose veš da im opere, ostave ključ da pričuva psa. „Ti si kod kuće, imaš vremena. (Ne radiš)“
A ona više ne zna kada je poslednji put sela.
Nema svoj dinar. Nema svoje vreme. Nema svoj glas. Nema svoje JA.
„Kao da sam ušla u brak i njime se ispisala iz sopstvenog života.“
Dva dana kasnije, izradio sam joj i poslao personalizovanu audio terapiju sa porukama koje podsećaju njenu podsvest da ima pravo na granice, na vreme, na novac, na radost.
Slušala ju je svakog dana naredne tri nedelje.
Mesec dana kasnije, stiglo je njeno pismo. Napisano rukom. Starinsko, precizno, toplo.
„Gorane, prvi put posle mnogo godina, prespavala sam noć. Bez da sam ustajala da proverim prozore, da pomerim cveće, da isključim mašinu… Samo sam spavala.“
„Počela sam da govorim NE. I to ne kao eksploziju besa, nego mirno: ‘Ne mogu sada, umorna sam.’ I šta se desilo? Ništa strašno. Ljudi su našli druga rešenja. Kao da su jedva čekali da čuju da ja imam granicu.“
„Muž i ja smo imali prvi pravi razgovor posle mnogo godina. Neću reći da je bilo lako, ali sam rekla: ‘Osim što sam tvoja žena i majka tvoje dece — ja sam i čovek koji želi da živi.’ I znate šta mi je rekao? ‘Znam. Samo nisam znao kako da Ti to dam.’“
Soraja nije žrtva. Ona je heroj jedne tihe borbe koja traje decenijama. I kao mnoge žene, zamenila je svoju vrednost sa korisnošću.
A vrednost nije u tome koliko možeš da izdržiš. Vrednost je u tome da znaš kada je dosta.
Zato, ako se ikada osetite kao Soraja, setite se – zaslužujete život u kome ste i Vi prisutni.
Ne kroz funkcije. Ne kroz obaveze. Nego kroz autentičnost.
Vaš život nije projekat. On je prostor. I u tom prostoru treba da bude mesta i za Vas.
Objavljeno uz dozvolu klijenta <<
✨ Goran Janjić, Hipnoterapeut
📞 +381 69 100 4991
📧 hterapeut@gmail.com
🌐 http://www.goranjanjic.com