Prijatno sam se iznenadio kada me je nazvala gospođa od 80 godina i rekla mi da želi da hipnozom reši neke svoje probleme. Ona je u „mojoj Ginisovoj knjizi rekorda“ najstarija osoba sa kojom sam radio.
Obično uvodni razgovori sa klijentima traju sat, sat i po vremena, pa i duže, ali je to sa njom bilo sve gotovo za pola sata. Bila je koncizna i precizna. Za kratko vreme mi je objasnila da je od početka pandemije postala nespokojna i uplašena, i da uveče ne može da zaspi i naspava se.
Nakon toga smo krenuli sa prvom hipnoseansom. Kao što sam i očekivao već posle desetak minuta je bez problema skliznula u san. Kada smo završili, stavila je dlanove na grudi i rekla mi je da ima osećaj prijatnog lebdenja, i da mi je mnogo zahvalna na tome.
Uveče oko pola deset javila mi se porukom njena ćerka:
Evo mama nije mogla izdrzati i otisla je da spava. Prvi put nakon duzeg vremena osecala se rastereceno psihicki. Pred spavanje me je pitala kad idemo ponovo jer joj se jako svidelo.