Život mi je, kao i većini ljudi, pružio i lepe i ružne trenutke. Ali jedan ružan trenutak, preplavljen borbom, strahom i razočaranjem, ostao mi je urezan u sećanje. Taj trenutak kada je moja majka, umesto da nam donese hranu, donela kutiju cigareta. Sestra i ja, tako maleni i silno gladni, gledali smo majku kako puši, i kako kroz dim cigarete odlazi naš san o komadu hleba i punom stomaku. Taj trenutak je oblikovao moj odnos prema majci i dozvolio gorkom osećaju neopraštanja da se uvuče u moje biće.
Danas, kao uspešan čovek, shvatio sam da taj teret koji nosim sa sobom ne služi ničemu. Zbog toga sam odlučio da potražim pomoć i došao sam kod Vas na hipnoterapiju.
Tri meseca kasnije, osećam olakšanje. Nisam zaboravio, ali sam naučio da otpustim. Hipnoterapija mi je pomogla da shvatim da je moja majka, uprkos svim njenim greškama, bila žrtva svoje zavisnosti. Shvatio sam da je njen izbor da puši umesto da nas nahrani bio vođen zavisnošću, a ne nedostatkom ljubavi prema nama.
Kroz hipnoterapiju sam naučio da sagledam stvari iz drugačije perspektive. Pomogla mi je da shvatim da svako ima svoje borbe i da moja majka nije bila izuzetak. To me je naučilo saosećanju i omogućilo mi da joj oprostim.
Moja majka je i dalje tu, prilično je stara i slaba, puši i dalje, ali sada više ne nosim taj teret gneva u sebi. Zahvaljujući Vama, Gorane, sada mogu da pružim majci ljubav i razumevanje koje zaslužuje, bez obzira na njene greške. Ja sam joj oprostio, a sada ću da učinim sve što je u mojoj moći da da joj pomognem da ona oprosti sebi.
S poštovanjem,
Zlatan M.