Bilo je to neko neobično, tupo osećanje gladi koje me je stalno pratilo. Bilo je to stanje kada ništa ne može da me zasiti, niti utoli tu glad, ni hrana, ni voda. Bilo je to kao da sam bio gladan za nečim što nisam mogao da prepoznam, za nečim što mi je nedostajalo, ali nisam znao šta je to.
Hodao sam po stanu, gledao u prazan frižider, špajz; pokušavao da shvatim šta mi nedostaje. Pokušavao sam da utolim tu glad raznim stvarima – hranom, društvom, poslom – ali ništa nije pomoglo. Ta glad je bila stalna, neprestana, nepopustljiva.
Tada sam došao kod Vas, Gorane. Pomogli ste mi da shvatim da ono što mi nedostaje nije nešto što može da se utoli hranom ili vodom, već nešto mnogo dublje. Shvatio sam da sam bio gladan za ljubavlju, za prihvatanjem, za razumevanjem.
Nakon naše hipnoterapije, ta glad je počela da jenjava. Naučio sam kako da sebi pružim ljubav i razumevanje koje mi je nedostajalo. Naučio sam da se brinem o sebi, da se volim i prihvatim onakvim kakav jesam.
Sada, nekoliko meseci kasnije, više ne osećam tu nepopustljivu glad. Osećam se ispunjen, zadovoljan, srećan. Zahvaljujući Vama, naučio sam da prepoznam i zadovoljim svoje stvarne potrebe.
Hvala Vam na tome, Gorane.
S poštovanjem,
Vladimir S.