Iako je delovalo nemoguće, tog dana mi se u kancelariji pojavio čovek koji je uspeo da izgleda sumornije od mrkog neba prepunog tamnih kišnih oblaka. Ratko je bio oličenje čoveka koji u svemu vidi nešto loše, ili kako bi on rekao: „Ja sam surovi realista!“
Došao je nevoljno, da učini supruzi, i direktoru.
Razgovor je tekao tromo, njegov otpor prema ideji da bi i sam mogao biti deo problema bio je gotovo opipljiv. Ali kako je vreme odmicalo, slojevi njegove zaštitne armature polako su se otvarali, poput cveta koji se okreće suncu posle dugotrajnog pljuska.
Dva meseca od završetka hipnoterapije, usledio je Ratkov email koji je nosio tonove drugačije melodije. Ratko je pisao sa novootkrivenom lakoćom, razotkrivajući preobražaj koji se polako ali sigurno događao u njemu. Govorio je o sitnicama koje su mu nekad promicale — o jutarnjem pevu ptica koje nije primećivao, o osmesima prolaznika koje je nekad zanemarivao. Pisao je o zracima sunca koji su milovali njegovo lice dok je sedeo u parku, činu koji je nekad smatrao gubljenjem vremena.
Njegove reči bile su obojene novim tonovima, tonovima koji su odzvanjali zahvalnošću za svaki dah, za svaki korak, za sve nepravde i nesavršenosti koje su ga učinile jačim. Nije nosio ružičaste naočare, niti je bio slep za izazove sveta oko sebe, ali je sada bio sposoban da vidi više od toga.
Otkrio je da život nije samo niz problema koji čekaju na rešenje, već i niz čuda koja čekaju na prepoznavanje. Ratko je sada hodao kroz život sa većom spremnošću da se iznenadi, da prihvati, da voli. On je shvatio da pravo bogatstvo ne leži u prigovaranju na svaku nesavršenost, već u priznavanju i slavljenju beskrajne lepote življenja.
✨
Goran Janjić, Hipnoterapeut
+381 69 100 4991
hterapeut@gmail.com
www.goranjanjic.com