Vec par dana hocu da pisem i nikako da stignem. Ja sam sada druga zena. Konkretno u mom zivotu se nije desila neka promena, ali u meni i na meni jeste.
Opet sam zavolela sebe. Prolepsala sam se, sjaj i iskrice u oku su se vratile. Uspela sam da smrsam.
Ali ona najvaznija promena desila se u meni. Jasnije sve vidim, pozitivnija sam, energicnija i ono sto mi se najvise dopada osecam beskrajni mir. Blagost, smirenost.
Postim od kako znam za sebe 7 ili 14 dana i to jedva izdrzim. U ovaj post sam usla psihofizicki potpuno spremna i evo izdrzah ceo, 6 nedelja sa takvom lakocom i mirom u dusi. Cini mi se mogla bih zauvek.
Ponosna sam na svoj uspeh i sto sam pobedila sebe. Promena je i trebala da zapocne od mene same.
A tako se lagano i druge stvari pomeraju. Moja dugogodisnja koleginica ne moze sada da sakrije svoju netrpeljivost, koja je i ranije postojala. Polako se rusi nas odnos, kao kula od karata. Verovatno tako i treba.
Svakako cu javiti za promene koje ce tek uslediti, jer lavina se pokrenula. A ja osecam potrebu da sa Vama podelim. Hvala na otreznjenju i svako dobro.
B.