Lakše mi je bilo da sebi odsečem prst nego da priznam da sam pogrešio. Stalno sam nalazio izgovore, krivio druge i branio svoje odluke kao da mi život od toga zavisi. Svaki put kad bih pomislio da sam pogrešio, u glavi mi je odzvanjalo: „Nema šanse, Milorade, ti nikad ne grešiš!“
Ma, neću ni da pominjem osećaj krivice koji bi me žderao iznutra. Osećao sam se kao u loncu pod pritiskom. Noći sam provodio prevrćući se po krevetu, a dani su mi prolazili u besu i frustraciji. Znaš onaj osećaj kad te svi gledaju kao da si uvek u pravu, a ti znaš duboko u sebi da nešto nije u redu? E, to je bio moj život.
Ali, onda sam došao kod tebe. Sreo sam čoveka koji me nije gledao s visine niti me osudio. Na seansi sam bio skeptičan, priznajem. Ali tvoje smirujuće reči i tvoj pristup su me nekako uverili da sam na pravom mestu.
Tri nedelje slušanja hipnoterapije su bile poput pravog emocionalnog rolerkostera. Isprva sam osećao nelagodnost i otpor, ali malo po malo, nešto se u meni počelo menjati. Kao da se magla dizala i počeo sam da shvatam koliko su moje greške deo mene i da ih mogu prihvatiti.
Posle dve nedelje, uhvatio sam sebe kako se izvinjavam kolegi za nešto što sam pre ignorisao. I znaš šta? Osećaj je bio neverovatan! Teret s mojih leđa je konačno počeo da nestaje. Tokom tog perioda, postao sam svestan koliko mi je važno da priznam grešku, ne samo zbog drugih, već zbog sebe.
Sada, nakon dva meseca, osećam se kao novi čovek. Neću da lažem, još uvek imam trenutke sumnje, ali naučio sam da prihvatim svoje greške kao deo života. Moji odnosi s ljudima su se popravili, postao sam mirniji i srećniji. Šef me je čak pohvalio da sam postao kooperativniji i otvoreniji za kritiku.
Eto, Gorane, hteo sam da ti kažem veliko hvala. Tvoja hipnoterapija je promenila moj život i naučila me da se pomirim sa svojim greškama i živim ispunjeniji život. Nadam se da ćemo se još koji put sresti, makar na kafi, da ti ispričam još koju anegdotu.
Veliki pozdrav,
Milorad P.
>> Objavljeno uz dozvolu klijenta <<