Marija je imala četrdeset dve godine, muža i dvoje dece. Došla je kod mene, zbunjena i frustrirana, sa pitanjem koje ju je mučilo već mesecima: „Gorane, kako je moguće da izgubim orgazam?“
Smešak kojim je pokušala da prikrije nelagodnost nije mogao da sakrije tugu u njenim očima. „Možda zvuči smešno,“ rekla je, „ali ovo me izluđuje. Kao da je neko isključio prekidač.“
Razgovor je krenuo u neobičnom smeru. Pričala mi je o svom životu pre dece, o strastvenim noćima koje su sada samo sećanje. „Nije da ne volim svog muža,“ dodala je brzo, kao da opravdava sebe. „Ali jednostavno, kao da mi telo više ne reaguje. Gubim se u svakodnevnim obavezama, deca, posao, kuća… Nemam više vremena za sebe, a kamoli za… to.“
Klimnuo sam glavom, pažljivo slušajući svaku njenu izgovorenu, ali i neizgovorenu reč (nekada se istina krije između redova).
„Marija, to što opisujete je mnogo češće nego što mislite,“ rekao sam joj. „Stres, umor, hormonske promene – sve to utiče na našu sposobnost da uživamo u stvarima koje su nam nekada donosile radost i činile su se podrazumevanima.“
Nastavili smo razgovor, istražujući kako je njena svakodnevica uticala na njeno telo i um. „Možda mislite da je to nešto što bi trebalo da bude jednostavno, prirodno,“ rekao sam. „Ali, naša tela i naši umovi su povezani na načine koje često ne razumemo. Kada smo preopterećeni, anksiozni, ili jednostavno iscrpljeni, naša sposobnost da se opustimo i uživamo, može nestati.“
Pričali smo o tome kako da vrati taj deo sebe, ne kroz forsiranje, već kroz lagani povratak sebi. „Marija,“ rekao sam, „važno je da sebi date dozvolu da ponovo otkrijete uživanje. Možda ne odmah, možda ne na isti način kao ranije, ali malo po malo, kroz male promene.“
Prva seansa hipnoterapije bila je usmerena na opuštanje i otvaranje prema sebi, na prepuštanje trenutku bez očekivanja. Nakon seanse primetilo se da je opuštenija i da deluje rasterećenije, što je bio odličan znak.
Potrudio sam se da joj već sutradan izradim personalizovanu hipnoterapiju i pošaljem je, kako bi što pre počela da uživa u promenama.
Meseci su prošli, Marija se nije javljala. Ipak, jednog dana, sasvim neočekivano, stigla poruka od nje. Pročitao sam je sa interesovanjem i, naravno, obradovao se:
„Gorane, trebalo mi je vremena, nisam htela da se javljam dok ne budem sasvim sigurna u ono što mi se dešava. Ponovo se osećam kao kompletna žena, a ne samo majka i supruga. Vaša terapija mi je pomogla da se setim kako je to uživati u sopstvenom telu, bez krivice, bez pritiska. Mnogo sam opuštenija, bolje organizujem vreme, misli su mi pozitivnije, lepše spavam, a suprug i ja smo se ponovo povezali na način koji smo oboje mislili da je zauvek izgubljen. Ja i dalje pred spavanje slušam terapiju, savršena je za opuštanje i lepršave snove. Hvala vam.“
>> Objavljeno uz dozvolu klijenta <<