„Moj muž i ja… jednostavno se više ne razumemo. Svaki razgovor se pretvori u raspravu ili, još gore, u tišinu koja boli više nego reči.“
Nakon što smo počeli da razgovaramo, Zorica je objasnila kako su ona i njen muž u braku već deset godina. „Volimo se, u to nema sumnje,“ rekla je. „Ali kao da više ne možemo da razgovaramo normalno. Ja mu kažem da treba da uradi nešto, a on ili ignoriše, ili se naljuti. Nekad mi dođe da eksplodiram i samo vičem na njega. A onda on postane još gori. Više ne znam šta da radim.“
Kada sam je pitao kako obično razgovara s mužem kada želi nešto da promeni ili prenese neku poruku, primetio sam obrasce u njenom izražavanju. Često je koristila izraze poput „Da nisi nešto zaboravio?“ ili „Zar sve ja moram da radim u ovoj kući?“ Ovakav način komunikacije bio je klasičan primer nejasnog i indirektnog pristupa, što je samo doprinosilo njihovom međusobnom nerazumevanju i frustracijama.
Objasnio sam joj da postoji mnogo direktniji i konstruktivniji način da prenese svoje misli, kao što je jasan i direktan pristup. „Zorice, da li ste ikada pokušali da mu kažete jasno šta želite, na primer: ‘Veljko, molim te, baci smeće?’ To zvuči jednostavno, ali često zaboravimo da direktnost može mnogo pomoći u komunikaciji.“
Zorica je klimnula glavom, kao da je prvi put stvarno razmislila o tome kako se obraća svom mužu. „Nisam. Čini mi se da uvek očekujem da on razume šta mislim, čak i kada ne kažem sve do kraja.“
„To je sasvim prirodno,“ rekoh. „Ali u međuljudskim odnosima, posebno u braku, jasnoća je ključna. Kada koristimo nejasne i indirektne rečenice, stvaramo prostor za nesporazum i frustraciju. Verovatno vaš muž ne shvata šta vam zaista treba, jer poruka nije dovoljno konkretna.“
Nakon što smo proveli neko vreme razgovarajući o njenom načinu komunikacije, odlučili smo da uradimo prvu hipnoterapiju kako bismo se fokusirali na umanjenje njene emocionalne tenzije i na razvoj sposobnosti da se izražava smireno i jasno. Zorica je bila otvorena za taj proces i radovala se promenama.
Nakon što sam izradio i poslao joj terapiju, slušala ju je tačno 21 dan, i posle toga sam od nje dobio poruku u kojoj mi je, između ostalog, napisala i ovo:
„Gorane, situacija kod kuće se popravila. Počela sam da pričam sa Veljkom jasnije, bez frustracija i bez nepotrebnog pritiska. Ne mogu da verujem koliko je samo promena u načinu na koji mu se obraćam promenila i njegov odnos prema meni. Čak smo počeli da se smejemo više, nešto što nisam očekivala. Imamo još puno posla, ali sada osećam da napredujemo zajedno.“
Zorica je shvatila nešto što mnogi parovi zaborave – ljubav je tu, ali način na koji je komuniciramo može ili da nas zbliži ili udalji.
>> Objavljeno uz dozvolu klijenta <<