„Šta god da uradim, kakvu god odluku da donesem, uvek ostaje onaj crv. Onaj tihi glas koji pita: a šta da si uradila drugačije? Ljudi misle da je snaga u odlučnosti. Nije. Snaga je u životu sa posledicama sopstvenih izbora.“
Klimnuo sam glavom, puštajući je da nastavi. Videlo se da joj je ovo trebalo.
„Ja sam izabrala“, rekla je gledajući negde kroz prozor. „Rekla sam reči koje se ne mogu povući. Prekinula sam kontakt. I sad živim s tim. Noću me bude te reči. Pitam se da li sam bila pravedna ili samo tvrdoglava. Da li sam bila hrabra ili samo luda. A odgovor ne postoji. Samo muke.“
Tokom našeg razgovora polako smo raspetljavali to klupko. Beba je donela tešku odluku koja je uključivala prekid odnosa sa veoma bliskom osobom. Nije bila sigurna da li je ispravno postupila, i ta sumnja ju je bukvalno jela iznutra.
„Bebo“, rekao sam joj mirno. „Vi na tu odluku gledate kao da je pogrešna samo zato što Vam sada stvara bol. Ali Vi ste tu odluku doneli na osnovu informacija i osećanja koje ste imali TADA. Lako je biti general posle bitke. Vaš problem nije ta odluka iz prošlosti. Vaš problem je što odbijate da živite u sadašnjosti.“
Objasnio sam joj da je zaglavljena u „šta ako“ scenariju.
„Vi mučite sebe“, nastavio sam, „zamišljajući hiljadu drugih puteva. Ali Vi možete da hodate samo jednim. Ovim. Prihvatanje odluke ne znači da je ona bila savršena. Znači da prihvatate da je bila VAŠA i da sada idete dalje sa njom. Taj ‘crv’ sumnje se hrani Vašom pažnjom.“
Nakon razgovora, uradili smo prvu seansu hipnoterapije. Cilj je bio jasan: pomoći njenom umu da prestane da kopa po prošlosti i da pronađe mir u sadašnjem trenutku. Da prihvati sebe, čak i ako misli da je pogrešila.
Javila mi se nakon tri nedelje slušanja personalizovane audio terapije koju sam napravio za nju.
„Dragi Gorane, pišem Vam kao što smo se dogovorili. Prvih nedelju dana slušanja terapije bilo je… čudno. Um mi je i dalje bežao. Ali nastavila sam. A onda se nešto desilo. Jedne noći sam se probudila, ali ne zbog onih reči koje sam izgovorila. Probudila sam se jer je u sobi bilo tiho.
Onaj ‘crv’ o kome sam Vam pričala, on je i dalje tu, ali više ne viče. Postao je šapat. Više ga se ne bojim. Shvatila sam ono što ste mi rekli. Ne mogu da promenim prošlost. Ne znam da li sam bila hrabra ili luda? Više nije ni važno. Bila sam to ja.
Prestala sam da se osećam kao žrtva sopstvenog izbora. Osećam se mirnije nego godinama unazad. Kao da sam konačno spustila neki ogroman, težak kofer koji sam vukla sa sobom. Hvala Vam. Moram da napomenem i da nisam osetila apsolutno nikakve negativne efekte, samo veliko olakšanje.“
Bebina priča je snažan podsetnik. Ne možemo da kontrolišemo posledice, ali možemo da kontrolišemo kako živimo sa njima. Ponekad je najveća snaga jednostavno prihvatiti svoj put.
>> Objavljeno uz dozvolu klijenta <<
✨ Goran Janjić, Hipnoterapeut
📞 +381 69 100 4991
📧 hterapeut@gmail.com
🌐 http://www.goranjanjic.com
🔗 https://youtu.be/bsE7PD0B6LA