Ne moramo biti u vezi da bismo bili vezani. Vezivanje je često dublje od običnog statusa veze; to je veza koju osećamo prema osobi, mestu, ideji ili čak društvenoj normi. Suština veze leži u odluci srca i uma da se posvetimo nečemu što nam je važno, što nas definiše, ili što jednostavno ne možemo ignorisati.
Međutim, neke veze nisu zasnovane na realnosti, već na zabludi. Možemo potrošiti godine, emocije, pa čak i novac, hraneći iluziju veze koja ne postoji stvarno, ili koja nije obostrana. Investiramo u nešto što nam ne vraća istom merom, što nas iscrpljuje, umesto da nas ispunjava. Tada smo poput vode koja teče kroz cevovod. Naša energija i emocije teku ka cilju, ali ako slavina na drugom kraju nije otvorena, mi ostajemo zarobljeni i pod pritiskom.
Kada se nađemo u takvoj situaciji, valja promeniti perspektivu. Možda je prvi korak priznati sebi da veza, kakvu smo zamišljali, nije realna ili održiva. Zatim, treba preusmeriti svoju energiju ka onim vezama koje su zdrave i obostrane, gde postoji protok i gde se ceni obostrani trud.
Takođe, potrebno je naučiti da pustimo. Ponekad se pravi izbor ne nalazi u očajničkom držanju, već u hrabrosti da pustimo ono što više ne služi našem rastu. To može značiti da napustimo mesta koja nam više nisu dom, da prekinemo veze koje nas guše ili da izmenimo ideje koje nas ograničavaju.
Na kraju, biti vezan znači pronaći balans između davanja i primanja, između ljubavi i slobode, između onoga što želimo i onoga što je moguće. To je igra srca i uma, igra gde pravila pišemo sami, a najveća nagrada je unutrašnji mir i zadovoljstvo koje dolazi sa pravim, zdravim i obostranim vezama.