Gordana je uspešna preduzetnica, od glave do pete sređena, sa držanjem koje odaje utisak samopouzdanja. Ali ispod te fasade krio se strah koji nikada ranije nisam video.
„Gorane,“ započela je tiho dok je sedala, „ovo će zvučati… neverovatno, ali ja mislim da sam prokleta.“
Prokleta? Retko sam se susretao s nečim sličnim, ali njen glas je bio ozbiljan, oči iskrene. Počela je da priča o nizu nesrećnih događaja koji su je pratili poslednjih nekoliko godina. Svaki put kad bi napravila neki veliki korak, nešto bi se srušilo. Poslovni partneri su je izdavali. Novac koji je pažljivo štedela bi nestajao sticajem nerealnih okolnosti. Ljudi su je iznenada napuštali bez objašnjenja. Na kraju, kada je njena sestra ozbiljno obolela, samo nekoliko dana nakon što je Gordana preuzela porodični posao, sabrala je dva i dva i došla do zaključka da je na nju bačena neka kletva.
„Znam da ovo zvuči kao da sam poludela, ali… sve mi izmiče kontroli. Imam osećaj da me neko ili nešto kažnjava.“
Njene ruke su se tresle dok je pričala.
„Gordana, nemojte brinuti,“ rekao sam smirenim glasom. „Siguran sam da možemo otkriti šta je pravi uzrok ovog osećaja. Možda je to samo splet okolnosti koje trenutno deluju nepodnošljivo, ali hajde da zaronimo malo dublje.“
Prvi deo seanse bio je posvećen razgovoru. Kroz priču je postajalo jasno da Gordana oseća ogroman teret odgovornosti – ne samo za sebe, već za sve ljude u svom životu. Osećala je da mora da bude nepogrešiva, savršena, i ta njena težnja je u njoj izazivala strah od neuspeha, koji je ponekad delovao kao samosabotaža. Ali, nešto je tu bilo dublje.
Odlučio sam da dodatno opustim Gordanu i tako joj pomognem da se seti događaja iz prošlosti koji je pokrenuo destrukciju u njoj. Gordana je odjednom počela da plače.
„Imam osam godina,“ rekla je tiho, „i mama mi kaže da je tata otišao… jer ja nisam bila dovoljno dobra.“
Njene reči su me ostavile bez daha.
Povratak u taj trenutak bio je ključ. Objasnio sam joj nakon seanse da njena podsvest nosi taj osećaj krivice i samokažnjavanja. Taj osećaj ju je neprestano terao da veruje da ne zaslužuje sreću, što ju je, naravno, „privlačilo“ neprijatnim situacijama. Njeno uverenje o kletvi bilo je metafora za duboko ukorenjeni osećaj nemoći koji je vukla kroz ceo život, a naročito se ispoljio sada kada je svoj posao značajno razvila i ima mnogo više obaveza.
Kao deo terapije, kreirao sam audio materijal u kojem sam se fokusirao na afirmacije za oslobađanje od krivice i izgradnju unutrašnje snage. Gordana je slušala terapiju 30 dana.
Njeno pismo je stiglo tačno 31. dana:
„Gorane, ovo nije čudo, ali je najbliže što može biti. Počela sam da primećujem kako sve dolazi na svoje mesto. Prvo, rešila sam poslovni nesporazum sa jednim važnim klijentom, nešto što je delovalo kao nemoguće. Onda mi je sestra javila da se oseća bolje nego ikada nakon terapije. Najvažnije od svega – ja sam počela da se osećam kao da zaslužujem sve ovo. Strah je nestao. I znate šta? Nikada nisam bila prokleta. Ja sam sama bila prepreka sebi, a vi ste mi pomogli da to shvatim.“
Pročitao sam te reči sa osmehom. Neajčešće je naš najveći neprijatelj u nama samima. I ne, Gordanu niko nije prokleo, ona sam je u sebi nosila sopstvenu „kletvu“ koja joj je sugerisala da sabotira samu sebe jer ne zaslužuje uspeh i sreću. Srećom, to je sada iza nje.
>> Objavljeno uz dozvolu klijenta <<
✨ Goran Janjić, Hipnoterapeut
📞 +381 69 100 4991
📧 hterapeut@gmail.com
🌐 http://www.goranjanjic.com
🔗 https://youtu.be/bsE7PD0B6LA