„Ne osećam sreću. Ne osećam ništa. Sve radim mehanički – posao, porodica, obaveze. Kao robot. A nekad sam voleo život, Gorane. Nekad sam imao strasti, ideje, energiju. Gde je to nestalo?“
Pogledao me je očima punim tuge i umora, i znao sam – Luka je izgoreo.
Podstakao sam ga da mi priča o detinjstvu. Sećao se kako je kao klinac voleo da crta, ali je vremenom to postalo „gubljenje vremena“. Kasnije, voleo je planinarenje, ali su porodica i posao uzeli primat.
„Svaki trenutak koristim da nešto postignem,“ rekao je.
„A kad ste poslednji put radili nešto samo zato što Vas raduje, bez ikakve koristi?“ pitao sam ga.
Ćutao je.
„Ne mogu da se setim…“
Luka je bio zarobljen u „korisnosti“. Sve što je radio moralo je da ima svrhu – porodica, finansije, biznis, zdravlje. Nikada sebi nije dao pravo da samo *bude*.
Tokom hipnoterapije, poveli smo njegov um na mesta gde je nekad osećao strast. Video je sebe kao klinca koji crta stripove na školskom papiru, kao mladića koji se penje na vrh planine sa osmehom do ušiju. Ponovo je dodirnuo taj deo sebe – deo koji je zatrpao ispod poslovnih izveštaja i obaveza.
Pet nedelja kasnije, Luka mi je poslao poruku:
„Gorane, počeo sam da dišem ponovo. Prvo polako – pet minuta crtanja, deset minuta šetnje. Prvi put posle mnogo godina, seo sam na klupu bez telefona. Gledao sam oblake, i ništa nisam radio. Ništa. I znate šta? Osetio sam mir. Sećanje na hipnozu me vraća u ta stanja, podseća me da sam ja još uvek tu. Luka koji voli život.“
Nije menjao posao. Nije menjao porodicu. Samo je sebi dozvolio da povremeno BUDE, bez pritiska da stalno mora nešto da postiže.
I to je bilo dovoljno da pronađe sebe.
>> Objavljeno uz dozvolu klijenta <<
✨ Goran Janjić, Hipnoterapeut
📞 +381 69 100 4991
📧 hterapeut@gmail.com
🌐 [www.goranjanjic.com](http://www.goranjanjic.com)
🔗 [YouTube](https://youtu.be/bsE7PD0B6LA)