„Imam sve što sam mislila da želim, ali ne mogu da spavam noću“, rekla mi je Aleksandra čim je sela preko puta mene. Govorila je brzo, jasno i otvoreno, kao neko ko želi odmah da stavi sve karte na sto.
Aleksandra je bila mlada žena, ambiciozna, direktorka jedne uspešne kompanije. Postigla je mnogo, ali duboko u sebi osećala je prazninu koja joj nije dala mira.
„Aleksandra, da li ste ikada pomislili da možda živite život koji vam je neko drugi nametnuo, umesto onog koji biste sami izabrali?“, upitao sam je nežno.
Pogledala me je u neverici, zatim uzdahnula.
„Znate, moj otac je bio izuzetno zahtevan čovek. Uvek mi je govorio da moram biti najbolja, da niko neće voleti prosečne ljude. Mama je, s druge strane, ćutala i podržavala ga, jer ni sama nije umela da mu se suprotstavi. I ja sam naučila da ljubav i prihvatanje dolaze samo kroz postignuća. Škola, fakultet, posao, uspeh – sve sam radila kako bih dobila njihovo odobravanje.“
„A da li ste vi srećni zbog tih postignuća?“, pitao sam pažljivo.
„Ne znam“, odgovorila je tiho, skoro šapatom. „Ne znam da li sam ih uopšte ikada želela. Nekada mislim da sam se plašila da ih razočaram, pa sam zbog toga radila sve kako su oni očekivali. I sad kada sam na vrhu, osećam da mi je život prazan.“
Tokom hipnoterapije, poveo sam je do onog dela nje same koji je dugo ignorisala – svojih istinskih želja, snova i osećanja. Ohrabrio sam je da zamisli život u kome ima slobodu da kaže „ne“ tuđim očekivanjima, a „da“ onome što zaista voli.
Posle našeg susreta izradio sam joj audio terapiju, koju je slušala svakodnevno tri nedelje.
Nakon skoro dva meseca stiglo mi je njeno pismo:
„Dragi Gorane, prošle subote sam prvi put nakon mnogo godina otišla na čas plesa. Kao mala, želela sam da budem balerina, ali otac je govorio da je to gubljenje vremena. Sad plešem svakog vikenda, a slobodno vreme provodim crtajući portrete – ne zato što moram, već zato što uživam u tome. Ljudi oko mene su primetili da sam opuštenija, smejem se češće i, što je najvažnije, niko nije razočaran u mene. Čak i moji roditelji izgledaju ponosnije nego pre. Nisam osetila apsolutno nikakve negativne efekte, naprotiv – prvi put se osećam slobodno.“
Aleksandrina priča je jasna poruka da nikada nije kasno da počnemo da živimo život kakav želimo, umesto života kakav drugi žele za nas.
> > Objavljeno uz dozvolu klijenta <<
✨ Goran Janjić, Hipnoterapeut
📞 +381 69 100 4991
📧 hterapeut@gmail.com
🌐 http://www.goranjanjic.com
🔗 https://youtu.be/bsE7PD0B6LA