Mislio sam da sam do sada čuo sve moguće razloge za bračne svađe, ali trenutak kada se na ekranu mog monitora pojavila Šemsa uverio me je da ljudska mašta i problemi nemaju granice. Pozvala me je preko Vibera iz svog stana u Sarajevu, a čim se slika izoštrila, video sam ženu koja je bila na ivici nerava.
„Gorane, spasite me dok još imam pameti,“ rekla je Šemsa dramatično, prinoseći ruku čelu.
„Dobro veče, Šemsa. Vidim da ste jako uznemireni. Udahnite duboko i recite mi šta se to dešava,“ odgovorio sam joj mirnim tonom, pokušavajući da odmah spustim tenziju.
Ona je uzdahnula i pogledala negde iza kamere, verovatno prema vratima dnevne sobe.
„Ovaj moj čovek, on nije normalan. Gorane, verujete li Vi da on meni svaki dan drži predavanja o politici i ženama? Evo malopre mi kaže kako sam postala previše demokratski raspoložena. Zamislite, demokratski!“
Nasmejao sam se blago.
„Šta to tačno znači u njegovom rečniku, Šemsa?“ upitao sam.
„Znači da neću da ćutim! Eto šta znači,“ odbrusila je ona, ali ne meni, već zamišljenom mužu. „Kaže da su se žene pokvarile, da gledamo ove moderne serije i da smo digle nos. Kaže da više nema onih dobrih žena iz starih vremena, koje su znale red. Po njemu, ja sam kriva što je svet otišao dođavola jer imam svoje mišljenje.“
Šemsa je zastala da uzme vazduh, a ja sam iskoristio priliku.
„Razumem Vas. Osećate se kao da Vas napada samo zato što postojite i što imate svoj stav.“
„Ma tačno tako! Dođe mi da iskočim iz kože kad krene sa tim pričama. Šta da radim, Gorane? Ne mogu ja njega prevaspitati pod stare dane, ali ne mogu ni ovo više da slušam,“ rekla je očajno.
„Šemsa, slušajte me pažljivo,“ počeo sam. „Vi ste u pravu, njega nećemo menjati. On živi u nekom svom filmu iz prošlosti. Ali, hajde da promenimo kako Vi reagujete na taj film. Da li želite da Vas naučim kako da njegove reči budu samo pozadinska buka, kao radio koji svira u drugoj sobi?“
„Želim, kako ne bih želela. Samo da sačuvam živce,“ odgovorila je brzo.
Kroz razgovor i prvu hipnoterapiju, radili smo na tome da Šemsa izgradi emocionalni zid. Objasnio sam joj da svaki put kada on krene sa priчом o demokratiji, ona to u svojoj glavi pretvori u šalu, a ne u napad.
Kada smo završavali seansu, dao sam joj jasne instrukcije:
„Šemsa, najkasnije za tri dana poslaću Vam Vašu audio terapiju. Vaš zadatak je da je slušate jednom dnevno, naredne tri nedelje. Slušalicama se izolujte i pustite moj glas da Vas vodi. To će Vam pomoći da ostanete smireni bez obzira šta on priča.“
„Hoću, Gorane, obećavam. Samo da ovo ludilo prestane,“ rekla je i mahnula mi pre nego što se ekran zatamnio.
Izradio sam snimak i poslao joj ga. Prolazili su dani, a ja sam se pitao kako se odvija situacija u Sarajevu. Nakon tačno mesec dana, stiglo mi je pismo. Otvorio sam ga i počeo da čitam redove koji su odisali onim prepoznatljivim sarajevskim duhom.
Dragi moj Gorane,
Evo da ti napišem koju, da znaš kako stvari stoje kod nas. Prvo da ti kažem, živa sam i zdrava, i što je najvažnije, nisam imala nikakvih loših efekata od one tvoje terapije, samo mi je glava nekako lakša.
Slušala sam te svaki dan. Stavim slušalice, legnem i odmorim dušu. I znaš šta? Upalilo je, bolan! Onaj moj i dalje vergla istu priču. Čim vidi nešto na televiziji, krene da galami kako je demokratija uništila porodicu i kako sam ja ista ko ove moderne rospije.
Ali pazi sad ovo. Prije bih se ja odmah zakačila s njim, pa vika, pa dreka. A sad? On priča, a ja ga gledam i u sebi pjevušim. Dođe mi nekako smiješan. Juče mi kaže: „Ti me, ženo, ne slušaš, vidiš li ti šta nam rade ovi sa zapada?“ A ja mu samo kažem: „Vidim, moj Suljo, vidim, u pravu si ti sve.“ I nastavim da gulim krompir.
On se jadan zbunio. Navikao da se svađamo, pa sad ne zna šta će kad ja šutim i smješkam se. Mirna mi kuća, a boga mi i glava. Postala sam ti diplomata, što bi on reko, prava demokratija, ali na moj način. Hvala ti puno što si me naučio da se ne pecam na njegove gluposti. Sad pijem kafu s rahatlukom, a on nek priča zidovima ako hoće.
Puno te pozdravlja tvoja Šemsa iz Sarajeva!
>> Objavljeno uz dozvolu klijentkinje <<