Nikada nisam verovao da ljubavni život može da liči na zadatak iz matematike koji niko ne ume da reši, sve dok u moju ordinaciju nije ušla Milena. Izgledala je kao osoba koja nije spavala danima, a u ruci je stezala maramicu kao da joj život zavisi od nje. Seo sam preko puta nje i zamolio je da mi ispriča šta je to što joj ne da mira.
„Gorane, ja se osećam kao da sam u nekom lošem filmu“, počela je ona tiho, gledajući u pod. „Stvar je u tome što ja volim Marka. Ali Marko ne vidi mene, on vidi samo Emu. A Ema? Ema ne vidi Marka, jer je zaljubljena u Sinišu. I da stvar bude još gora, Siniša je zaljubljen u mene.“
Morao sam na trenutak da zastanem kako bih u glavi posložio ovaj emotivni četvorougao. Delovalo je kao da se svi jure u krug, a niko nikoga ne stiže.
„Milena, to zvuči prilično iscrpljujuće“, rekao sam joj mirno. „Recite mi, šta Vi zapravo želite od ovog dolaska? Da Marko zavoli Vas, ili da Vi prestanete da jurite nekoga ko ne želi da bude uhvaćen?“
Pogledala me je zbunjeno. „Pa, ja želim da budem srećna. Mislila sam da je sreća Marko.“
Tokom našeg razgovora, koji je trajao sat i po, polako smo ljuštili slojeve te njene iluzije. Objasnio sam joj da često jurimo one koji nas odbijaju jer nam to potvrđuje neko duboko uverenje da nismo dovoljno dobri. S druge strane, one koji nas vole, poput Siniše u njenom slučaju, često odbacujemo jer nam deluju previše lako dostupni, pa samim tim i manje vredni. To je klasična zamka ega.
Pitao sam je direktno: „Da li ste nekada pomislili da Vama ne treba ni Marko, a možda ni Siniša, već da Vam treba Milena koja voli sebe?“
To pitanje ju je pogodilo. Zaplakala je, ali to su bile one suze olakšanja, kada napokon izgovorite istinu koju dugo krijete od sebe. Nakon razgovora, uradili smo prvu hipnoterapiju u trajanju od pola sata. Cilj je bio da se njena podsvest umiri i da počne da raskida te toksične veze koje je drže u tom začaranom krugu.
Otišla je kući, a ja sam joj u roku od tri dana, kao što to uvek radim, snimio i poslao personalizovanu audio terapiju. Njen zadatak je bio jednostavan, da sluša taj snimak jednom dnevno naredne tri nedelje.
Prošlo je više od mesec dana kada mi je stigao mejl od nje. Naslov je bio „Hvala što ste me probudili“. Otvorio sam pismo i pročitao sledeće redove:
„Poštovani Gorane,
Pišem Vam ovo pismo sa osmehom, što je do pre mesec dana bilo nezamislivo. Slušala sam Vaš snimak svako veče pred spavanje. Moram da napomenem da nisam osetila apsolutno nikakve negativne efekte, naprotiv, spavala sam mirnije nego ikad.
Već posle druge nedelje, primetila sam da kada sretnem Marka, srce mi više ne lupa kao ludo. Postao mi je, pa, samo običan poznanik. Shvatila sam da sam bila zaljubljena u ideju o njemu, a ne u njega. Što se tiče Siniše, dala sam mu šansu da popijemo kafu, ali sam mu iskreno rekla da mi treba vreme za mene. I znate šta? Osećam se slobodno. Izašla sam iz tog kruga o kome smo pričali. Sada napokon dišem punim plućima i radujem se svakom novom danu. Hvala Vam što ste mi pomogli da pronađem sebe.“
Zatvorio sam mejl zadovoljan. Milena je naučila najvažniju lekciju. Ljubav nije geometrija i ne treba da bude komplikovana. Ljubav počinje onog trenutka kada prestanemo da čekamo da nas neko drugi upotpuni i shvatimo da smo sami sebi sasvim dovoljni.
>> Objavljeno uz dozvolu klijenta <<
✨ Goran Janjić, Hipnoterapeut
📞 +381 69 100 4991
📧 hterapeut@gmail.com
🌐 www.goranjanjic.com