Da li ste ikada videli pticu koja, nakon što nauči da leti i napusti gnezdo, i dalje svakog jutra leti nazad do majke da je pita u kom pravcu sme danas da krene? Verovatno niste, jer priroda ne funkcioniše na taj način. Ipak, mi ljudi smo pravi majstori da iskomplikujemo ono što bi trebalo da bude sasvim prirodno i jednostavno. Sloboda nije samo stanje na bankovnom računu ili vlasnički list nekretnine, već pre svega stanje svesti u kojem sami sebi dajemo dozvolu za život. Upravo sa tim nevidljivim okovima došla je kod mene Dragana, žena koja je imala sve uslove da bude slobodna, osim onog najvažnijeg – unutrašnjeg osećaja da to zaista i sme da bude.
Kada je sela u fotelju prekoputa mene, delovala je kao osoba koja drži sve konce u svojim rukama. Bila je doterana, elokventna i poslovno veoma uspešna. Međutim, čim smo zagrebali ispod te površine, izbila je na videlo nesigurnost devojčice koja se plaši da će je roditelji izgrditi. Dragana ima trideset i osam godina, svoju kuću koju je sama kupila i odličan posao, ali mi je priznala da ne može da kupi čak ni novu garnituru za dnevnu sobu, a da prethodno ne pozove majku i pita je za mišljenje. Ako bi majka rekla da boja nije dobra ili da je to bacanje para, Dragana bi odustala, iako joj se garnitura dopadala.
Rekla mi je tiho, spuštajući pogled, da je to jače od nje. Osećala je neku vrstu paralize u stomaku svaki put kada bi trebalo da donese odluku koja se možda ne bi dopala njenim roditeljima.
Pitao sam je tada jedno važno pitanje.
Dragana, rekli ste mi da imate svoju kuću. A ko živi u toj kući, Vi ili Vaši roditelji?
Pogledala me je zbunjeno i odgovorila da živi sama.
Onda sam nastavio.
Ako Vi živite tu, i ako Vi svakog dana gledate tu garnituru, zašto dozvoljavate da odluku donose ljudi koji tu neće sedeti? Razumem da ih poštujete, ali postoji velika razlika između poštovanja i poslušnosti. Vi ste zamenili uloge. Poštovanje znači da ćete saslušati šta imaju da kažu, a zrelost znači da ćete uraditi onako kako Vi mislite da je najbolje za Vas, čak i ako se oni ne slože. Sve dok tražite njihovo odobrenje za svoje postupke, Vi njima zapravo šaljete poruku da niste sposobni da brinete o sebi.
Gledala me je dugo, a onda su joj oči zasuzile. Shvatila je da svojim ponašanjem zapravo nije kupovala njihovu ljubav, već je hranila sopstveni strah od odrastanja. Objasnio sam joj da roditelji često nesvesno održavaju tu kontrolu jer se plaše da će postati nepotrebni, ali da je njena odgovornost da preuzme kormilo svog života.
Nakon sat i po vremena intenzivnog razgovora, u kojem smo definisali da njen cilj nije da se svađa sa roditeljima, već da nauči da veruje sebi, prešli smo na prvu seansu hipnoterapije. Dok je ležala, vodio sam je kroz proces opuštanja i sugestija koje su imale za cilj da ojačaju njeno samopouzdanje i prekinu tu nevidljivu pupčanu vrpcu zavisnosti. Radili smo na tome da se oslobodi osećaja krivice koji se javljao svaki put kada bi pomislila na samostalnu odluku.
Seansa je trajala tridesetak minuta, a Dragana je iz nje izašla vidno smirenija, kao da je skinula ogroman teret sa ramena. Obećao sam joj da ću joj najkasnije u roku od tri dana poslati njen personalizovani audio snimak, koji treba da sluša jednom dnevno tokom naredne tri nedelje. Taj snimak je bio ključan da se nove ideje i osećaj sigunosti usade duboko u njenu podsvest.
Prošlo je malo više od mesec dana kada mi je stiglo Draganino pismo. Čitati takve redove je uvek poseban osećaj za mene, jer tu vidim pravi rezultat našeg zajedničkog rada. Prenosim vam deo njenog iskustva.
Poštovani Gorane,
Moram da Vam priznam da sam prvih nekoliko dana dok sam slušala Vaš snimak bila malo skeptična. Glas Vam je bio umirujući, ali sam se pitala da li je moguće da se samo slušanjem nešto promeni. Međutim, nastavila sam redovno, baš kako smo se dogovorili. Negde u drugoj nedelji slušanja, desila se ona situacija o kojoj smo pričali. Videla sam aranžman za letovanje koji mi se jako dopao. Po navici, ruka mi je krenula ka telefonu da pozovem mamu i pitam je šta misli, jer ona uvek smatra da je bolje da štedim novac.
Zastala sam. Setila sam se Vaših reči sa snimka o tome da ja upravljam svojim životom. Spustila sam telefon. Osetila sam blagu nelagodu u stomaku, ali sam je pustila da prođe. I znate šta? Uplatila sam letovanje. Sama. Nisam ih pitala.
Kada sam im kasnije rekla da putujem, majka je naravno imala komentar kako je to skupo, ali po prvi put me to nije pogodilo. Osetila sam mir. Samo sam se nasmejala i rekla da sam to zaradila i da želim da uživam. Taj osećaj slobode je neprocenjiv. Nisam osetila nikakve negativne efekte tokom terapije, samo postepeni rast sigurnosti u sebe. Hvala Vam što ste mi pomogli da konačno odrastem.
>> Objavljeno uz dozvolu klijenta <<
✨ Goran Janjić, Hipnoterapeut
📞 +381 69 100 4991
📧 hterapeut@gmail.com
🌐 www.goranjanjic.com