„Gorane, ja više ne mogu da izdržim, moja žena ne prestaje da zvoca“.
Gledao sam ga kako nervozno trlja dlanove o kolena dok nastavlja svoju ispovest.
„Koliko puta sam sebi i drugima rekao – joj, ova moja opet zvoca. Dođem s posla, a ona krene. Jesi li bacio smeće, zašto nisi zakazao servis, opet nisi kupio hleb. To traje satima, ja se samo isključim“.
Napravio sam malu pauzu, pustio ga da izbaci taj prvi talas nezadovoljstva, a onda sam mu se obratio onako kako uvek radim sa svojim klijentima.
„Recite mi, Darko, šta mislite, zašto ona to radi? Da li ste ikada razmislili o tome da ono što Vi nazivate zvocanjem, za nju zapravo predstavlja nešto sasvim drugo?“
On me je pogledao prilično zbunjeno.
„Pa ne znam, valjda voli da me maltretira ili jednostavno voli da čuje svoj glas“.
Nasmešio sam se i odlučio da mu razbijem tu zabludu koja mu je uništavala brak.
„Darko, hajde da razbijemo tu zabludu odmah. Ono što muškarci nazivaju zvocanjem, za ženu je najčešće anksioznost zbog gubitka povezanosti. Kada Vas ona pet puta podseti na istu stvar, to nije zato što ona uživa u tome. To je zato što se prvi put nije osetila saslušanom. Ona ponavlja jer se plaši da je u svemu prepuštena sama sebi“.
Video sam kako mu se izraz lica menja. Postalo mu je neprijatno.
„Znači, Vi kažete da sam ja kriv jer je ne slušam?“ upitao je napeto, tišim glasom.
„Nije stvar u krivici, već u komunikaciji. Zvocanje prestaje onog trenutka kada ona oseti da je imate na umu. Sledeći put kada krene da priča, uradite nešto drugačije. Spustite telefon, pogledajte je pravo u oči i recite joj: Čujem te, rešićemo to. Verujte mi, tišina koja će uslediti biće puna mira, a ne napetosti“.
Nakon sat i po vremena dubokog razgovora, prešli smo na prvu hipnoterapiju od pola sata kako bismo usadili ove nove obrasce u njegovu podsvest. Dva dana kasnije, poslao sam mu personalizovanu audio terapiju sa uputstvom da je sluša naredne tri nedelje.
Prošlo je nešto više od mesec dana kada mi je stiglo njegovo pismo.
„Poštovani Gorane, moram da Vam se zahvalim. Slušao sam terapiju redovno i moram reći da nisam osetio nikakve negativne efekte. Postao sam neverovatno smiren. Ali najbitnija stvar se desila posle dve nedelje slušanja terapije. Moja žena je počela da nabraja obaveze, a ja sam se prenuo i uhvatio sebe kako je pažljivo slušam. Umesto da se po običaju okrenem, spustio sam telefon i saslušao je. Kada je završila, rekao sam joj: Razumem te, rešićemo sve ujutru. Zajedno. Ljudi moji, ona je samo stala, suze su joj krenule na oči i samo me je zagrlila. Od tada je u kući neka potpuno druga energija. Hvala Vam što ste mi otvorili oči.“
Odgovorio sam mu: „Ponekad je potrebno samo malo istinske prisutnosti da se dvoje ljudi ponovo poveže. Hvala Vam na ovom osmehu na mom licu.“
>> Objavljeno uz dozvolu klijenta <<
✨ Goran Janjić, Hipnoterapeut
📞 +381 6 77 00 55 99
📧 hterapeut@gmail.com
🌐 www.goranjanjic.com)