Seka je nakon uvodnog ćaskanja objasnila razlog svog dolaska kod mene:
„Gorane, ljudi koji žive od tuđeg mišljenja me nerviraju! Ne mogu da podnesem kad se neko povinuje svakom komentaru i osudi. Kroj sebe, sestro, i radi ono što te čini srećnom, to je moj moto!“
Gledala me je očima punim iščekivanja, jasno očekujući da je podržim i potvrdim opravdanost njenog bes. Osećao sam taj bunt u njoj, to nezadovoljstvo koje je u prethodnim mesecima, možda i godinama, umorilo iskru njenog oka.
„Razumem Vas, Seko. Ali, hajde da dublje uđemo u ovo što ste rekli. Da li Vam se često dešava da se nervirate zbog ponašanja drugih ljudi?“ – upitao sam.
„Da, stalno! Nervira me što se neki ljudi ne zauzmu za sebe. Kao da nemaju hrabrosti da žive svoj život, a onda takvi i meni nabijaju osećaj krivice, kao da ja nešto radim pogrešno!“ glas joj je postao sve oštriji dok je govorila.
Saslušao sam je pažljivo i nakon kratke pauze tiho rekao: „Seko, da li ste razmišljali o tome da na neki način i Vi, svesno ili nesvesno, živite od mišljenja drugih? U ovom slučaju, ljutite se zbog toga što oni rade, a to ponašanje njih samih – utiče na Vaše raspoloženje. Zar to nije zapravo slično onome što Vi kritikujete?“
Na trenutak je zanemela. U tom kratkom trenu tišine, moglo se videti kako njen um obrađuje moje reči. Konačno je uzdahnula.
„Pa, nikada to nisam tako gledala“, priznala je.
„Razmislite o tome“, nastavio sam, „kada se nerviramo zbog onoga što drugi ljudi rade ili ne rade, dopuštamo da njihovo ponašanje kontroliše naše emocije. Možda Vi ne živite po njihovim pravilima, ali dopuštate im da ipak utiču na Vas. Razumete li šta hoću da kažem?“
Seka je klimnula glavom, ali bez reči. Osećao sam da su reči počele da dopiru do nje, da pogađaju tačno ono što je dugo potiskivala. Onda sam je uveo u kratku hipnoterapiju, kako bi oslobodila taj nakupljeni teret. Proces je trajao nešto duže od uobičajenog, ali osećao sam da je napredak neminovan.
Tri dana kasnije poslao sam joj audio terapiju sa ciljem da se svakodnevno podseća na važnost postavljanja granica između sopstvenih emocija i ponašanja drugih ljudi. Takođe sam ubacio afirmacije o tome kako fokusirati svoju energiju na sopstvene izbore i odluke, bez obzira na to šta drugi rade ili misle.
Posle mesec dana stigla je poruka od Seke. Pisala je:
„Gorane, nisam verovala koliko sam dozvoljavala sebi da me ponašanje drugih ljudi izbaci iz ravnoteže! Kritikujući druge, nesvesno sam kritikovala samu sebe. Slušala sam terapiju duže od tri nedelje, tačnije deset dana duže. Godilo mi je. Počela sam da primećujem koliko često sam zapravo bila ‘vezana’ za tuđa mišljenja, čak iako to nisam želela. Vaša terapija mi je pomogla da to osvestim i da se distanciram. Osećam se lakše, slobodnije i, što je najvažnije, mnogo manje nervozno zbog onoga što drugi rade. Sviđa mi se ovaj proces oslobađanja koji se ozbiljno zahuktao i sve bolje i bolje radi. Hvala Vam na tome.“
Seka je napravila veliki korak napred, a mene je podsetila na to koliko lako svi mi možemo pasti u zamku da osuđujemo druge, upravo zbog onoga što i sami radimo, i tako upadamo u začarani krug nezadovoljstva.
Objavljeno uz dozvolu klijenta <<